Protest, 22. X 2008.

Protest u sredu u 14h!

Masovni protest studenata u 14 sati

Vlada prihvatila amandman po kom će samo 20 odsto studenata sa sakupljena 42 boda biti upisano na budžet...

Studenti su za danas u 14 časova na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu zakazali masovni protest zato što je Vlada juče prihvatila amandman Jagode Jorge, poslanika DS, na Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju. To znači da država neće iz budžeta finansirati sve studente koji budu ostvarili 42 boda neophodna za upis naredne godine studija, već samo 20 odsto najbolje rangiranih.

PROTESTI - Učešće u protestu su najavili studenti FPN, FON, DIF, Saobraćajnog, Veterinarskog, Arhitektonskog, Ekonomskog, Filozofskog i Filološkog fakulteta.
Ono što studente dodatno brine je usvojeni amandman, koji je ostavio mnogo prostora za tumačenje. Nije potpuno jasno da li najbolji samofinansirajući studenti mogu s liste da izbace najlošije budžetske ili će fakulteti odlučivati ko će činiti tih dodatnih 20 odsto koje će finansirati država.
Aleksandar Jović iz Studentskog parlamenta smatra da samofinansirajući studenti ne mogu da ugroze budžetske, dok David Bakić s FPN kaže da njen amandman znači suprotno.
Bez obzira na to kako ga tumačili, amandman je otklonio mogućnost da svi koji ispune uslov pređu na budžet, mada je Jorga obećala studentima da će im omogućiti sastanak s ministrima prosvete i finanasija, na kojem će pokušati da se reši problem.
- Ljudi su se našli u lošem položaju jer ne mogu da ostvare pravo na dom, smeštaj, bonove za hranu... - kaže Branko Vučinić sa FPN.
Studenti će tražiti i da se obustavi naplata preostalih bodova.
- Kad Skupština bude glasala o izmenama zakona, glasaće u paketu, sa ovim amandmanom. Ostaje nam da verujemo da će ministarstva prosvete i finansija naći način da sve koji ostvare uslov finansiraju iz budžeta. Važno je da fakulteti što pre dostave Ministarstvu prosvete spiskove studenata koji imaju 42 boda da bismo znali kojim ciframa raspolažemo - napominje Jović.

I fakulteti odgovorni za novonastalu krizu
Aleksandar Jović ističe da i fakulteti snose deo odgovornosti za novonastalu situaciju jer već prilikom upisa studentima obećavaju da će svima koji daju uslov omogućiti finansiranje iz budžeta. „Zakon ne predviđa da svi koji daju uslov pređu na budžet, već samo 20 odsto više od propisane budžetske kvote”, kaže Jović.
Jorga: Fakulteti vrše rangiranje studenata
Jagoda Jorga je objasnila da je njen amandman „pokušaj da se svi studenti stave u potpuno jednaku poziciju i da se praktično poveća broj studenata koji će moći da odu na budžet”. Prema njenim rečima, svako ko ostvari 42 boda, bilo da je samofinansirajući ili student na budžetu, treba pod jednakim uslovima da uđe na budžet, ali rangiranje mora da radi fakultet.
Obradović: Uslovi su povoljni za studente
Žarko Obradović, ministar prosvete, apelovao je na fakultete da produže upisni rok do 1. novembra i ocenio da će usvajanjem izmena i dopuna Zakona biti ublaženi upisni kriterijumi. „Ovi uslovi su povoljni za studente. Oni su usaglašeni sa studentima i bodovi su određeni u dogovoru sa studentima”, kazao je on.

izvor: 24sata

Poziv na protest!

Studenti svih fakulteta! Dođite u petak, 17.oktobra u 14h na Plato ispred Rektorata da zajedno započnemo borbu protiv:

! visokih školarina i njihovog samovoljnog određivanja!
! problematičnog sprovođenja reformi!
! neprestanog kršenja zakona, hirovitih promena statuta!

Započnimo borbu za PRAVEDNIJI SISTEM OBRAZOVANJA!

Pojavite se u petak i izrazite svoje nezadovoljstvo, ustanite protiv
nepravde i ujedine se sa svojim kolegama. Dođite da svojim prisustvom
pokažemo da studenti nisu postali apatična gomila podložna jeftinim
manipulacijama, vec da su samosvesna skupina koja ne dozvoljava ponižavanje, nepravdu i pljačku!
Ne dozvolimo da nam fakultete svedu na svoje privatne biznise!

Dole školarine! Dole propale reforme!
Dole komercijalizacija znanja! Obrazovanje za sve!

Studenti za studente!

Studije bi trebalo da budu potpuno besplatne

Piše:
Ljubiša Rajić
(profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu)

Kako god da su se vremenom zvali - vanredni studenti, studenti iz rada, studenti uz rad, studenti na samofinansiranju i sufinansiranju - to su studenti koji plaćaju školarinu, iako studiraju na državnim univerzitetima. Za tu školarinu danas po pravilu ne dobijaju ništa ili dobijaju veoma malo, nastavu prate zajedno sa studentima na budžetskom finansiranju, a eventualno su oslobođeni naknade za ispite ili dobijaju besplatno poneku knjigu ili nešto slično. To, naravno, ne znači da je školovanje za studente na budžetskom finansiranju sasvim besplatno, jer se i od njih naplaćuju razne dažbine, a pre svega prijave ispita.

Školarine su različite od fakulteta do fakulteta. One nisu utemeljene na ozbiljnoj analizi troškova studija, već se uglavnom određuje prema potrebama fakulteta za pokriće dela plata i materijalnih troškova koje vlada ne plaća, te pretpostavci šta su studenti, odnosno njihovi roditelji spremni da prihvate bez previše protesta. Ideju o samofinansiranju podržavale su sve vlade, jer tako smanjuju budžetske troškove, a akademska zajednica je rado prihvata, jer je uvek lakše prevaliti teret na studente nego se sukobiti sa vladom i štrajkovima je naterati da u celini podmiruju troškove univerzitetskog obrazovanja.

Osnovni problem Filološkog fakulteta je što svaki jezik (uključujući književnost i kulturu koji se na njemu stvaraju) zahteva posebne nastavnike, odnosno, jednostavno rečeno, koliko jezika toliko i sintaksa i toliko i nastavnika sintakse. Broj mogućih zajedničkih predmeta je zanemarljivo mali u odnosu na druge fakultete. Kada bi se svi tehnički fakulteti spojili u jedan, onda bi na tom jedinstvenom fakultetu samo matematika i fizika bili ekvivalenti našim zajedničkim predmetima. Osim toga, učenje stranog jezika zahteva intenzivna vežbanja u malim grupama pod rukovodstvom nastavnika. Zato Filološki fakultet ima veliki broj nastavnika, od kojih nekoliko desetina radi po ugovoru o delu za minimalnu naknadu, jer Ministarstvo za prosvetu neće da ih plaća. U tom kontekstu posmatrano, školarine nisu previsoke, ali u odnosu na prihode studentskih porodica, jesu.

Da li studenti dobijaju ono za šta su platili? Ako govorimo o materijalnim uslovima studiranja (prostorije, biblioteke, grejanje i slično), ne dobijaju. Fakultetu nedostaje nekoliko desetina učionica i koja stotina kvadratnih metara čitaonica. Ako govorimo o kvalitetu nastave, brizi za studente, brzini rešavanja njihovih zahteva, korektnosti u odnosu prema njima, opskrbljenosti biblioteka, dostupnosti literature, pristupu Internetu, vremenu koje nastavnici posvećuju studentima, mentorskom radu i sličnim elementima, dobijaju otprilike isto kao na filozofskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, što znači znatno manje nego što su najviši evropski standardi, ali više nego na drugim sličnim fakultetima u zemlji (koji, uzgred budi rečeno, u velikoj meri pozajmljuju nastavnike sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu). Naravno, uz određene razlike između pojedinih studijskih grupa.
Međutim, ključni problem je van fakulteta. Nužno je najzad raščistiti da li su studije privatna investicija studenata u sopstvenu privatnu budućnost ili pak investicija celog društva u svoju kolektivnu budućnost u kojoj su celom društvu potrebni filolozi, lekari matematičari i sve druge struke. Jedini ispravan odgovor je ovaj drugi pristup. Studije bi zato trebalo da budu potpuno besplatne i zasnovane na državnom budžetu. Međutim, prevagnula je ideja da studenti plaćaju, i dok se ona godinama širila, istovremeno su opadale i potpuno nestajale nepovratne stipendije i studentski krediti, a cene školarine se približile prosečnim evropskim (onde gde uopšte postoje).

Postoje još dva problema. Da su roditelji nas današnjih profesora morali u svoje vreme da nam plaćaju školarinu, veliko je pitanje koliko bi nas danas bilo na univerzitetu u zvanju profesora, a koliko u zvanju vodoinstalatera ili neke druge struke koja brzo daje posao. Ali mi radije, iz oportunizma i kukavičluka, prebacujemo teret na studente umesto da se sukobimo sa vladom i nateramo je da izdržava državni univerzitet. To je pitanje naše etike. Drugi problem je sve gore klasno raslojavanje u kome, zbog ukupnih troškova, a ne samo školarina, deca iz nižih slojeva ispadaju iz višeg obrazovanja.
Opsednutost komercijalizacijom proširila se i na naučni rad. Ključni naučni rad na univerzitetu morala bi da čine ona istraživanja čiji rezultati poboljšavaju nastavni proces, pa tek bi onda trebalo da dođu na red druga istraživanja. Međutim, naučni rad se sve više usmerava na komercijalno opsluživanje eksternih korisnika, jer to donosi novac.

Pri svemu tome rado se pozivamo na to kako se to radi u EU ili SAD, a nijedan naš univerzitet nema čak ni svoj sopstveni razvojni centar, i o svemu više govorimo po površnim utiscima nego što nešto stvarno znamo.
To važi i za školarine koje se smatraju čistim finansijskim pitanjem.

Izvor: Danas

Manifest studentskog protesta 2008

Situacija u kojoj se nalazimo je neprihvatljiva! Loše zamišljene i još gore sprovedene reforme, previsoke školarine i njihovo proizvoljno određivanje, stalno kršenje zakona i hirovito menjanje statuta, predstavljaju samo najgori deo situacije koja nas je snasla. Umesto da ustanemo u odbranu svog dostojanstva kao i studentskih prava, mi se pravimo da je sve u redu, svakodnevno trpeći nepravdu pognute glave. Zbog svega toga, mi polako, ali sigurno, postajemo saučesnici nepravde koja se vrši nad svima nama.

Ocigledno je da već duže vreme univerzitet nije ono što bi trebalo da bude - svima dostupno obrazovanje bez obzira na socijalni polozaj.. Manje imucni građani više nemaju pristup fakultetu, a studiranje manje imućnih studenata ozbiljno je doveden u pitanje. Jazu koji se pravi između imucnih i manje imucnih studenata doprinosi bolonjska reforma. Ona stvara odnose konkurencije, odnose koji su strani akademskim tradicijama jedinstva i solidarnosti među studentima. Krajnji cilj previsokih školarina i bolonjske reforme, predstavlja bogaćenje fakulteta na račun nas, studenata, kao i iskljucivanje sa fakulteta onih koji koji nemaju dovoljno novca da finansiraju svoje obrazovanje

Mi, studenti odbijamo da plaćamo troškove koje treba da snose fakultet i država. Novac koji se, u vidu poreza, izdvaja iz džepova naših roditelja, dovoljan je da pokrije troškove naših studija. Svako dodatno placanje smatramo direktnom otimačinom i krađom. Mi nismo odgovorni za nesposobnost Univerziteta i njihove propale reforme i ne smemo da trpimo njihovu bahatost, bezobzirnost, neodgovornost, traljavost i pljacku!

Zato pozivamo sve studente na ujedinjenje i solidarnost u borbi protiv te kriminalizacije i privatizacije Univerziteta. Nasa moralna duznost je da to ne dozvolimo.

Dole skolarine! Dole propale reforme! Dole komercijalizacja znanja!

Zahtevamo obrazovanje za sve!

Studenti za studente!